Sarajevoooo... Zima '84. koja je zagrejala Jugoslaviju

Sarajevo, noć 7. februara 1984 - u gradu ušuškanom između planina, onom koji je uvek imao dušu sve je bilo spremno za događaj koji će i do danas biti najveći u republikama koje su činile Jugoslaviju.

Kultna maskota Vučko već danima je uz glas Zdravka Čolića pevušila čuveno "Sarajevoooo", Koševo nikada nije bilo lepše, ceo svet je gledao ka glavnom gradu Bosne i Hercegovine...

Sve je bilo spremno, ali je nedostajalo ono najvažnije - sneg.

Kada su te noći utonuli u san Sarajlije i svi Jugosloveni imali su samo jednu želju - da kada se probude vide Bjelašnicu, Jahorinu, Igman i Trebević "obučene" u belo.

Sarajevo, jutro 8. februara 1984 - bajkovita zimska slika probudila je grad na Miljacki - neka Igre krenu.

Prvi put jedna socijalistička zemlja i zvanično je postala domaćin Zimskih olimpijskih igara - nakon pobede nad ostalim gradovima kandidatima Saporom i Geteborgom šest godina ranije sve je jednostavno moralo da se poklopi.

Sarajlije su živele za Igre

Sportisti i navijači iz celog sveta stigli su u Sarajevo, grad koji je za mnoge od njih bio nepoznanica, ali su brzo saznali šta znači "raja" i koliko su stanovnici tog grada gostoljubivi.

Nekoliko je legendi iz tog vremena, a pojedine kažu da su taksisti tada besplatno prevozili goste, da su ih Sarajlije upoznale sa specijalitetima kakvi su burek, ćevapi, baklave...

Za strance je posebno zanimljiv bio glas koji je pratio reklame sa Vučkom, pa su čak i nakon Igara ostajali u Sarajevu da bi upoznali "misterioznog" Zdravka Čolića.

Križaj, šešir, mantil i zaboravljeni deo teksta

Baklja koja je krenula iz Olimpije, preko Dubrovnika je stigla u Sarajevo, a čast da je poslednja nosi i upali olimpijski plamen pripala je umetničkoj klizačici Sandi Dubravčić.

Simpatično obučen u mantilu i sa šeširom na glavi olimpijsku zakletvu u ime sportista pročitao je već u tom trenutku legendarni jugoslovenski skijaš Bojan Križaj.

Tokom govora u jednom trenutku kao da je zaboravio tekst, ali nakon aplauza sa Koševa sve je bilo lakše.

Igre su otvorene, sada je san bila medalja za Jugoslaviju...

Volimo Jureka više nego bureka

A onda je svanuo 14. dan februara, veliki i istorijski jednako kao osmi. Na Bjelašnici se vozio veleslalom, a Jugoslavija je čekala medalju Bojana Križaja.

Ipak, Slovenac je bio ispod svog nivoa, završio je na 9. mestu, a u legendu je ušao jedan drugi tihi heroj iz Slovenije.

Jure Franko je maestralnom drugom vožnjom stigao do srebrne medalje - prvog odličja sa zimskih Igara u istoriji za SFR Jugoslaviju.

Zar bi Sarajlije bile ono što jesu da veličanstvenom trenutku nisu dali deo svog šarma, pa se tako brzo pojavio transparent na kojem je pisalo: "Volimo Jureka više nego bureka".

Zenit Đozić iz Nadrealista kasnije je za medije iz Bosne i Hercegovine ispričao kako je nastao poznati slogan.

"Već imamo veliki čaršaf, četku, polikolor i prvi deo slogana 'Volimo Jureka'. Raširili smo čaršaf na pod i... Fali nam samo drugi deo slogana. Mora biti nešto što jako volimo, pa kao mi volimo Jureta više nego... U tom trenutku majka Nela Karajlića je razvijala pitu... Da, stavite bureka. Volimo Juru više nego bureka? Hej... Volimo Jureka više od bureka", ispričao je Đozić.

Magija Igara sada je bila kompletirana - momak iz Slovenije tog 14. februara zauvek je postao Sarajlija, jer kako drugačije opisati ljubav koju je dobio u glavnom gradu Bosne i Hercegovine.

Tužna sudbina olimpijskih borilišta

Kada je Sarajevo 1978. dobilo organizaciju Igara krenula je totalna mobilizacija kako bi se na vreme izgradilo sve što je potrebno.

Do otvaranja osvanule su desetine objekata - SRC Zetra, skakaonica na Igmanu, skijaške staze na Bjelašnici i Jahorini, bob i staza za sankanje na Trebeviću, olimpijsko selo u Mojmilu, medija centar u Dobrinji...

Sarajevo je imalo budućnost, ali brzo je sve uništio prokleti rat na ovim prostorima. Stradali su ljudi, ali i brojni olimpijski objekti i simboli...

Ni godine nakon rata nisu popravile situaciju, pa i danas neka od borilišta izgledaju zapušteno i tužno.

Ipak, za sve one koji su tada živeli ostaje sećanje na neka lepša i posebna vremena, a onima mlađim poruka kako grad koji ima srce i pored svih problema može da bude deo velike priče.

"Igre u Sarajevu bile su zlatna jabuka u moru sivila", pisao je kasnije Vašington post.

Kada ovih dana budete gledali slike iz bajkovitih Alpa i Igara u Milanu i Kortini, setite se da je nekada planetu oduševilo Sarajevo, njegov narod, cela Jugoslavija. Zimske olimpijske igre sada izgledaju tako daleko, ali ostaju simbol romantičnijih vremena, pa i danas greju sve na ovim prostorima kao tog februara 1984.