Lindzi Von: „Jedini neuspeh u životu je kad ne pokušate“

Nije ovo priča o karijeri Lindzi Von mada je njen pad u drugoj krivini na stazi tokom spusta na Zimskim olimpijskim igrama definitivno uzrok ovih redova. Nije ovo priča o njenim titulama, a bilo ih je toliko. Nije ni o njenim trocifrenim izlascima na podijum u svim mogućim kategorijama.

Ovo je priča o konstantnoj želji jednog vrhunskog sportiste da se takmiči. I ništa drugo. Da u jednakim uslovima i pod istim pravilima za sve pokaže da je spretniji, dominantniji, brži, bolji, jači. I da su godine samo broj zbog kojih, doduše, kolena postaju sve ranjivija.

Amerikanka je zbog svoje lepote, koja je neupitna i vrlo lako primetna, mogla karijeru da gradi i u znatno prijatnijem okruženju. U redu, zbog konstitucije možda za nju ne bi bilo mesta na modnim pistama – jer u modi su, valjda, još "mršavice" – ali bi njeno lice, sasvim sigurno, bilo dovoljan razlog da ubedi prosečnog Amerikanca, i ne samo Amerikanca, da kupi i kremu za bore, ako mu ona to ponudi. Pa čak i losion protiv starenja.

Mogla je, dakako, da unovči svoj šarm u kombinaciji sa smislom za humor, za koji oni koji je poznaju kažu da ga i te kako poseduje, i da u mnogo manje stresnom ambijentu zarađuje za život. Da putuje svetom, osmehne se dva ili tri puta u kameru i uveća stanje na bankovnom računu cifrom sa po nekoliko nula.

Ipak, nije želela. Sledila je samo svoje snove. I ništa više. Imala je zvezdu vodilju i njome se rukovodila. Nije dozvoljavala da drugi odlučuju umesto nje, da joj prebacuju fokus na sporedne stvari – setite se golišavih fotografija u društvu tadašnjeg dečka Tajgera Vudsa koje su godinama kasnije, kao slučajno, isplivale u javnosti – niti da joj kradu energiju.

Koliko god da su joj povrede zadavale problema tokom karijere, a bilo ih je na desetine, uvek je pronalazila novi motiv da se takmiči. Ipak, svesna da krštenica lagano žuti, morala je pre nešto više od šest godina da podvuče crtu.

„Bolovi su prejaki. Kada se osvrnete na moju karijeru, veći deo vremena nisam bila zdrava da bih se takmičila – ako hoćete da budete zdravi, morate odabrati neki drugi sport“, govorila je te 2019.

Ko je tada mogao znati da će biti samo privremeno odsutna? Realno, svako ko je iole poznaje. Jer je Vonova – rođena 18. oktobra 1984. u Minesoti kao Lindzi Kildou, kako je i debitovala u Svetskom kupu 2000. godine – odlučila nakon pet godina i komplikovane operacije kolena da prekine penzionerske dane bez adrenalina i vrati se na stazu.

„Nemam više šta da dokazujem. Već sam uspela, već sam pobedila. Mislim da se niko ne seća povratka Majkla Džordana, jer to nije umanjilo njegovu zaostavštinu“, istakla je 2024. godine.

Pre dva meseca postala je najstarija pobednica svih vremena u jednoj trci Svetskog kupa, jer niko pre nje, ni u muškoj ni u ženskoj konkurenciji, nije slavio u petoj deceniji života.

Obezbedila je i mesto u reprezentaciji Sjedinjenih Američkih Država na Zimskim olimpijskim igrama u Kortini, iako je tokom jednog spusta izgubila kontrolu i završila u zaštitnoj ogradi.

Samo devet dana pred nastup na svojim petim Igrama u karijeri, koji je trajao svega 13 sekundi, Lindzi je pokidala prednje ukrštene ligamente. Deo čašice već je ranije zamenila titanijumom pa umesto hrskavice i meniskusa ima pločice i šrafove. Mnogi su smatrali da od puta u Italiju neće biti ništa. Ali, ne i Lindzi.

Sada, posle tri operacije potkolenice leve noge, deluje da je zaista kraj. Mada, niko to još ne sme glasno da izgovori.

„Moj olimpijski san se nije završio onako kako sam zamišljala. Nije to bio kraj jedne bajkovite knjige. Bio je to – život. Slično kao u skijaškim trkama, i u životu preuzimamo rizike. Sanjamo. Volimo. Skačemo. I nekada padnemo. Ali, u tome je lepota života – što možemo da probamo. Život je prekratak da ne biste probali. Jedini neuspeh u životu je kad ne pokušate. Ja sam pokušala. Sanjala. Skočila“, napisala je na Instagramu iz bolnice u Trevizu.

Vonova iza sebe ima brak sa kolegom Tomasom, čije prezime nemačkog porekla (zbog čega bi mogla da bude i Fonova?) još nosi, i nekoliko neuspešnih veza. Kako kaže, volela bi u budućnosti da postane majka i da jednog dana skija sa decom. Neke ljubavi se nikada ne ugase, zar ne?