Dosadni Džejms Milner, fudbalski marinac

Samo nekoliko meseci nakon što je Brazil osvojio svoju poslednju titulu šampiona sveta na krilima Ronalda, u to vreme jedinog poznatog nosioca tog imena, na terene Premijer lige su zakoračila dva bisera – Vejn Runi i Džejms Milner.

Ukoliko je neko sa prostora Savezne Republike Jugoslavije, gledajući one kocke od televizora ukačio njihove debije, a ubrzo i golove, poželeo da glumi vidovnjaka rečima „Zapamtite ova imena“, njegova publika mogla su da budu samo gospoda u lokalnoj kladionici ili gosti na slavi.

Tada još nije bilo ni Fejsbuka, ni Tvitera, ma čak ni MajSpejsa, gde bi pošten čovek to mogao da objavi, a da Internet sačuva njegove skautske sposobnosti kao što je to slučaj danas. Nije mogao ni da uživa ponovo u njihovim potezima jer nije bilo ni Jutjuba.

Svega ovoga što je danas svakodnevnica nije bilo kada su Runi, 17. avgusta 2002. i Milner, nepuna tri meseca kasnije, debitovali u Premijer ligi. Ali dok je legenda Junajteda, od koje je Džejms mlađi opet nepuna tri meseca, već pet godina u penziji, a skoro deset ne liči na profesionalnog fudbalera, Milner i dalje šparta terenima najbolje lige sveta i ni u čemu ne zaostaje za duplo mlađima od sebe.

A špartao je kao niko u rekordne 24 premijerligaške sezone u kojima se zaredom pojavljivao noseći dresove šest klubova. Nakupilo se tu mečeva, pa se prošle subote se zlatnim slovima upisao u istoriju Premijer lige kao igrač sa najviše nastupa u ovom takmičenju. Taj meč protiv Brentforda, 21. februara 2026, bio je njegov 654. brojeći od 10. novembra 2002. kada je kao igrač Lidsa ušao sa klupe protiv Vest Hema.

To „Milner ulazi u igru“ bila je jedna od najčešće izgovorenih rečenica komentatora za ove dve i po decenije. Iako je sada već ponosni rekorder po broju nastupa u elitnom engleskom rangu, čak 12 igrača je sakupilo više minuta od njega. Od Gereta Berija, čoveka koga je prestigao po nastupima i koji ima najviše minuta, odigrao je 14.000 minuta manje. To je isto koliko i 155 mečeva, odnosno malo više od četiri sezone. Ali dok je Beri bio jedno od prvih imena u startnih 11 u gotovo svakom klubu, Milner je na putu ka obaranju njegovog rekorda postao i rekorder po broju ulazaka u igru.

Ulazio je sa klupe jer je za svakog menadžera uvek bio čovek zadatka, čovek mirnoće i čovek poverenja, bilo da se juri ili čuva prednost. Iako je karijeru počeo kao krilo, nikada nije bio genije sa loptom. Zbog njegovih poteza niko nije ispustio uzdah oduševljenja, ali je bio genije bez lopte i zbog svojih uklizavanja, blokova, osvojenih lopti i sigurnih dodavanja dobijao je aplauze na svakoj utakmici i bio cenjen.

I mada ni u jednom segmentu nije bio vanserijski, u svemu je bio bar veoma dobar i baš to ga je činilo i čini tako pouzdanim igračem. Ima bržih i tehnički potkovanijih fudbalera, ali Manuel Pelegrini ga je lepo opisao rekavši „pokažite mi drugog koji radi sve što Milner radi dobro“, te poentirajući sa „on je inteligentan igrač sa velikim mudima i ogromnim srcem“.

Ono što ga još odlikuje je i neverovatna fizička sprema. Na kraju krajeva, čak ima i facu koju bi Holivud solidno platio za ulogu jednog od američkih marinaca, možda i najspremnijih ljudi na svetu. O tome je govorio i Okslejd-Čembrlejn: „Imao je 31 godinu kada sam stigao u Liverpul. Proveo sam šest godina sa njim i uvek je bio najbolji na testiranju u predsezoni.“ Dakle, čak i duboko u četvrtoj deceniji bio je dominantan na tom polju u jednom Liverpulu, u to vreme osvajaču Premijer lige i Lige šampiona.

U tome može parirati i verovatno najspremnijem fudbaleru u istoriji – Kristijanu Ronaldu. On je prošle godine otkrio da su testovi pokazali da njegovo telo prikazuje performanse čoveka od 28.7 godina, a s obzirom na to da je Portugalac godinu dana stariji od Milnera, to dođe negde na isto jer su Milnerovi rezultati pokazali da njegovo telo radi kao telo 27-godišnjaka.

I sve je to stvar discipline – živi bez trunke alkohola, opsednut je pravilnom ishranom, trenira i dok je na odmoru. Stil života je njegov eliksir mladosti. Uostalom, tri godine je stariji od sledećeg najstarijeg igrača koji je ove sezone kročio na premijerligaške terene, Šejmusa Kolmana, dok su u Ligama petice, od igrača u polju, stariji samo Dante, Modrić i Albiol.

O njegovoj dugovečnosti možda najbolje govore sledeći podaci – tokom karijere bio je saigrač i sa Najdželom Vinterburnom, rođenim 1963, i Harijem Hauelom, koji je na svet došao 2008. Imao je menadžera rođenog 1933. u vidu Bobija Robsona, a priliku da obori rekord ukazao mu je Fabijan Hurceler, koji je imao samo devet godina kada je Milner debitovao u ligi. Nemac trenutno više veruje njemu u 40. godini nego, recimo, Balebi koga je Brajton prošlog leta cenio na 100 miliona funti. To govori malo o Kameruncu, ali više o vanvremenskom Milneru.

Fudbal u Premijer ligi se kroz decenije menjao, a on je bio deo te evolucije i uvek uspevao da se navikne. Bio je tu i kada je ova liga bila klasičan ostrvski krkljanac i sada kada se u njoj igra tehnički najzahtevniji fudbal.

Posebno je za pohvalu što tokom te dve i po decenije nijednom nije dao povoda engleskim novinarima za vest tabloidnog tipa o njemu.  Štaviše, o njemu se nije mogla čuti čak ni glasina. Često mladi fudbaleri opijeni slavom polete i postanu neobuzdani. Ali ne i Milner. Zapravo, bio je toliko nezanimljiv da je već više od decenije jedna od smešnijih stvari na fudbalskom tviteru satirični profil Boring Milner, odnosno Dosadni Milner.

https://x.com/BoringMilner/status/1450521817995747341 pic.twitter.com/ffKnsVKwG4

— BoringMilner (@BoringMilner) December 7, 2023

Tvitovale su se izmišljene situacije i konverzacije u kojima apsolutno možemo zamisliti ovog Jorkširca, a koje više podsećaju na dobroćudnog, pedantnog penzionera sa opsesivno-kompulsivnim poremećajem nego na fudbalera.

Ali ni naziv profila, ni tvitovi nisu imali malicioznu konotaciju, već je tome kumovala njegova slika u javnosti. Odavao je utisak pouzdanog fudbalera, a pre svega čoveka, koji će obaviti sve što se od njega traži, pa i više od toga, kome veruješ celim svojim bićem, neko ko neće uraditi ništa ludo i nepromišljeno – ni van terena, niti na njemu, na kojoj god poziciji da igra.

A bio je bukvalno sve osim štopera i golmana. Krpio je svuda gde je trebalo i verovatno ni sam više ne zna koja mu je prirodna pozicija. Najviše odigranih mečeva ima kao centralni vezista, u prvim godinama karijere i potom u Sitiju igrao je po krilima, kod Pelegrinija je bio čak i napadač, dok je u Liverpulu, između ostalog, bio i levi i desni bek.

MILNEROV FUDBALSKI PUT

Rođen je u Lidsu 4. januara 1986. Njegovi roditelji su veliki navijači kluba sa Eland Rouda i vlasnici sezonskih karata, a ljubav su od malih nogu preneli i na sina. Džejms je tokom školskih dana (kada mu je profesor fizičkog bio premijerligaški sudija Džon Mos, koji mu je mnogo godina kasnije pokazao i crveni karton) bio talentovan za mnoge sportove – kriket, kros-kantri, sprint na 100 metara... Srećom, rano su skauti Lidsa otkrili i njegov fudbalski talenat i doveli ga u svoju akademiju. Njegovi snovi se nisu završili samim tim što je postao deo mlađih selekcija i skupljač lopte na utakmicama Lidsa, već je i zaigrao za svoj voljeni tim.

Kada je debitovao za Lids, bio je najmlađi igrač u klupskoj i drugi najmlađi u premijerligaškoj istoriji koji je ušao u igru. Ubrzo je postao i najmlađi strelac lige ikada, ali ga je Dejvid Von nadmašio 2005, pa je sada na drugom mestu kada su u pitanju i najmlađi i najstariji strelci lige, mada u ovoj drugoj kategogriji ima još vremena da prestigne Tedija Šeringema.

Iako je maštao da postane klupska legenda i dugo nosi beli dres, ispadanje Lidsa iz Premijer lige 2004, kao i loša finansijska situacija naterala je čelnike kluba da prodaju najbolje i najtalentovanije igrače, što Milner jeste bio.

Njukasl ga je zato pokupio za samo 5 miliona funti. Pod vođstvom Bobija Robsona, Džejms se odlično snašao na severoistoku zemlje, ali se ubrzo sve promenilo dolaskom Grema Sunesa, koji nije cenio mladog fudbalera. Jednosezonsko rešenje bila je pozajmica u Aston Vilu kao deo paketa u kom je na Sent Džejmsis Park stigao Norberto Solano. Na Vila Parku je uživao pod vođstvom Dejvida O’Lirija, koji ga je trenirao i u Lidsu, a iako su želeli da otkupe ugovor već na kraju sezone 05/06, njihov igrač postaje tek dve godine kasnije.

Upravo u Birmingemu je krenuo da menja pozicije, pošto je do tada igrao samo po bokovima. Po odlasku Gereta Berija u Siti 2009. zauzeo je njegovo mesto u sredini terena, a samo godinu dana kasnije krenuo je njegovim stopama put Etihada. Tamo je, igrajući pod Manćinijevom i Pelegrinijevom palicom, osvojio svoje prve značajne trofeje – dve Premijer lige i oba kupa. Univerzalac kakav jeste, upravo tamo odigrao je nekoliko mečeva i kao napadač u odsustvu Serhija Aguera.

Iako je na Etihadu bio veoma cenjen, želeo je veću ulogu u drugoj sredini, pa je 2015. prešao na Enfild. Tamo se zadržao verovatno duže nego što je i sam očekivao i podigao još pehara, od čega je najponosniji na Ligu šampiona i još jednu Premijer ligu. Bio je Klopov univerzalni vojnik, a u nedavnom intervjuu Nemac je izjavio da je Milner najdisciplinovaniji, najuporniji i najprofesionalniji igrač sa kojim je radio. U crvenom dresu odigrao je trećinu svojih ligaških utakmica, bio kapiten u odsustvu Hendersona i postao jedna od legendi kluba.

Pre tri sezone prešao je u Brajton i sigurno je mislio da će dan kada obara rekord doći mnogo ranije, ali se na južnoj obali suočio sa brojnim povredama. Najgora je bila ona od pre godinu i po kada je povredio koleno. Prilikom operacije nastupile su komplikacije jer su doktori oštetili nerv, zbog čega nije mogao da diže stopalo.

Nije bilo izvesno hoće li uopšte moći da hoda normalno, kamoli da igra. Devet meseci, koliko je trajala rehabilitacija, bila su pravi pakao za njega znajući da je tako blizu onog rekordnog nastupa. Ipak, vratio se na teren u poslednjem kolu prošle sezone kada je ušao na minut protiv Totenhema.

Iako je i ove sezone imao problema sa povredom mišića, konačno je ostvario svoj cilj i upisao se u večnost. Kao i na prvom, i na tom 654. nastupu su mu igrači poklonili pobedu, čisto da mu ništa ne uprlja sećanje na te dve bitne utakmice.  Između prve i, do sada, poslednje upisao je 56 golova i 87 asistencija, ali ono što je donosio svojim timovima se uglavnom nije izražavalo konkretnim brojkama.

Sada kada se sezona bliži kraju, a ugovor sa Brajtonom mu ističe, nameće se pitanje – šta je sledeće za Milnera? Ako je ikome posle toliko godina dosadio, moraće da ga trpi bar još malo, iako se stiče utisak da bi mogao još 10 godina da igra na ovom nivou jer, na kraju krajeva, ima telo koje radi kao da je bar toliko mlađe.

Možda bi bilo tako romantično, tako epski da svoj premijerligaški krug zatvori tamo gde je sve i počelo – u njegovom Lidsu.