Partizanovo (Mijatovo) lutanje

Nenadu Stojakoviću dani na klupi Partizana bili su odbrojani istog momenta kada je dobio šansu da bude prvi trener crno-belih. Sve se formalizovalo nakon derbija i ubedljivog poraza od Crvene zvezde. I nije to ništa čudno. Ni pobeda Zvezde, ni Stojakovićev odlazak. Jer sve je mirisalo na današnji scenario. A taj miris, u Humskoj, osećaće se još neko vreme, jer čini se da uprava kluba, ili deo nje, nema viziju šta i kako sa Partizanom.

Na društvenim mrežama kluba objavljena je informacija da će Stojakovića na klupi zameniti Damir Čakar. U pitanju je nekadašnji igrač kluba, a do skoro asistent Stojakovića. Čakar je nedavno došao i priključio se stručnom štabu.

Nekada poznata levica tako je, možemo reći, prilično iznenada dobila šansu da vodi prvi tim, jer trenerskog iskustva praktično nema. I to dovoljno govori o stanju u Partizanu. Ili, bolje reći, o odnosima unutar upravnih struktura. Srpski mediji pišu da je Čakar izbor Predraga Mijatovića koji, jasno je, vedri i oblači u crno-belom klubu.

O Čakaru kao fudbaleru znamo dosta. Ostavio je trag u klubu. O Čakaru kao treneru ne znamo ništa i to je briga za navijače Partizana. Šta očekivati od čoveka koji do sada nije imao ni blizu ozbiljnu šansu? A Čakar nije baš mlad trener, pregurao je 50. U raznim analizama od objave Stojakovićevog odlaska priča se da će zapravo glavni biti Đorđije Ćetković, a da će Čakar formalno pokrivati tu poziciju jer ima PRO licencu. Kako bilo, neizvesnost vlada.

Čakar je nedavno „probao“ da bude trener u kotorskom Bokelju, ali je ostao manje od dve sedmice, uz jedan odigrani meč. Nakon što se crnogorski prvoligaš rastao sa Slobodanom Draškovićem zbog slabog starta sezone, pojavio se Čakar kao opcija za spas. Čak je predsednik opštine Kotor, Vladimir Jokić, objavio na mrežama sliku sa Čakarom i najavio ga kao novog trenera lokalnog kluba.

Ipak, nije mnogo prošlo – jedan poraz od Sutjeske 5:2 i stiglo je saopštenje da Čakar neće biti trener, te da je saradnja završena. Iz izvora bliskih novom v.d. treneru Partizana, nije bio zadovoljan kvalitetom igračkog kadra i fizičkom pripremljenošću, pa nije želeo da troši vreme. Mada je nakon njega Vladimir Savićević pokazao da se sa tom ekipom može igrati i napravio neke dobre rezultate koji drže Bokelj van mesta koje vodi direktno u drugu ligu.

Da li je Čakar procenio da mu za biografiju nije dovoljno dobra stavka eventualni niz poraza sa Bokeljom ili nešto drugo, ne znamo, ali je sigurno da Partizan teško može znati na čemu je sa Pljevljakom. Mogla bi se povući crnogorska linija koja je sa Mijatovićem i te kako jaka, ali čak i u toj relaciji dominacije crnogorskog uticaja Čakar teško da je mogao isplivati kao najbolja opcija.

U loži stadiona nekoliko puta je sedeo Branko Brnović. Veliki prijatelj Predraga Mijatovića. Brnović je takođe nekadašnji igrač Partizana, ali i selektor Crne Gore, trener Budućnosti. U poređenju sa Čakarom, mnogo iskusniji. On je figurirao kao opcija za Stojakovićevog naslednika prethodnih sedmica. Ako već govorimo o crnogorskoj liniji. A mogli bismo sigurno sada nabrojati nekoliko trenerskih imena koja bi u idealnoj situaciji došla u Humsku.

Prvi na listi sigurno je Žarko Lazetić. Ako se neko dokazao kao trener u poslednjih pet, šest godina, onda je to on. Od Metalca, preko TSC-a, do Makabija. Lazetić je trener nove generacije, moderan, posvećen detaljima. U utopijskom scenariju, s obzirom na to da nema klub, bio bi novi trener Partizana. U realnosti, praktično nemoguća misija. Niti Partizan ima para za takvog trenera, niti njemu sada treba šansa u ovakvom klubu gde bi mogao ugroziti stečeni integritet zbog stvari koje se ne dešavaju na terenu, ali utiču na rezultate.

Dok je Lazetić slobodan u izboru nove sredine, za neka imena Partizan bi možda morao da plati obeštećenje, što sigurno nije opcija. Pogledom na superligašku scenu izdvajaju se dva imena – trener Železničara, Radomir Koković, i šef struke Radnika iz Surdulice, Marko Jakšić.

I jedan i drugi pripadaju nadolazećem talasu srpske trenerske škole. Ali pitanje je da li bi neko od njih ostavio sada klub zbog ovakvog Partizana. Kad kažemo „ovakvog“, pre svega se misli na administrativne uslove, uključujući i finansije. Danas igrači i treneri mogu u Pančevu ili Surdulici da zarade isti ili čak veći novac nego u Humskoj, uz odsustvo pritiska koji je svakodnevan u velikanu.

Imenovanje Čakara za trenera prilično je ogolilo sve, a nije da već sve to nije bilo vidljivo. Predrag Mijatović očigledno vuče sve konce i radi dosta „na svoju ruku“. Partizan se, za vreme Stojakovića, lako odrekao Janisa Karabeljova, koji je kvalitetom sigurno imao mesta u startnih 11, a ne za klupu i tribine.

Ekipu je tokom priprema u Antaliji potresao i intervju Gajasa Zahida koji je rekao da se Stojaković ništa ne pita. Norvežanin je kasnije suspendovan, a svakako nije ni igrao mnogo, praktično je bio van konkurencije. Partizan se u derbiju na neki način ogrešio i o Bibarsa Natha jer je uveden u igru na kraju meča. Igrač koji i sa 38 godina može da napravi razliku, pa i u derbiju. Ali to neko nije video ili nije želeo.

„Pravićete Blagojevića od blata“ moglo se pročitati ovih dana po mrežama i portalima. Da li je to realnost ili ne, teško je reći, ali Partizan sa Blagojevićem jeste izgledao ozbiljnije. Na kraju, on je čovek koji je u prvom timu sklopio, kao trener, ovu aktuelnu generaciju mladića. Javna je tajna da mu se zameralo ostavljanje Ugrešića na klupi nekoliko utakmica i forsiranje Karabeljova.

Koliko Partizanu nedostaje vizija vidi se i prema zimskom prelaznom roku. Nije doveden igrač koji bi makar i u manjem procentu mogao nadomestiti odlazak Jovana Miloševića. Iskusni Nemac Polter nije pokazao ništa za sada. Partizan je na kraju roka vratio Zdjelara i doveo Stefana Mitrovića.

Zdjelar je i ranije trenirao sa ekipom od rastanka sa moskovskim CSKA. Sva trojica su dosta starija od aktuelne generacije igrača, što znači da mogu doprineti iskustvom, ali je pitanje da li su samo to pozicije na kojima je trebalo dovesti nekoga. I kako se takvi igrači uklapaju u filozofiju aktuelne uprave koja se baš lako odrekla nekih iskusnih igrača.

Damir Čakar, koliko god bio na klupi, neće imati lak zadatak. Pre svega mora da stabilizuje ekipu, psihološki je podigne nakon derbija, a onda da vidi šta je realna ambicija do kraja. Poraz Vojvodine od Pazara pomogao je crno-belima da za sada makar koliko-toliko budu sigurni na drugom mestu.

Partizan je zimus jedva preživeo reviziju i monitoring, nije prodavao nikoga od mlađe garde, što će teško biti ponovljen scenario na leto. Sa Čakarom ili ne, teško je oceniti, ali bombarder sa severa Crne Gore dobio je šansu kakva se retko dešava sa njegovom trenerskom biografijom. Čakar će morati za početak i da ubedi sumnjičavu javnost da je kadar za ovaj posao, a potom i da povrati poverenje u kompletan tim i da ga spremi za letnje evropske bitke.