Šahovska partija Kivua i Spaletija koju je prelomio skakač: SKAUT analiza Inter - Juventus

Kada utakmica počne tako što domaća ekipa napravi faul u trećoj sekundi, kako bi sprečila goste u opasnom napadu koji praktikuju iz kick-offa, jasno je da su protivnici dobro pripremljeni jedni za druge i da će tokom 90 minuta biti prikazano mnogo prilagođavanja. I neprilagodljivi su se, baš zato, prilagodili novoj normalnosti Derbija Italije - poslednjih godina on je uvek spektakl.

Tako je bilo i na Đuzepe Meaci gde je Inter u poslednjim trenucima utakmice došao do pobede protiv Juventusa, rezultatom 3:2, a lopte koje su tokom ovog duela tresle mreže donele su mnogo rekorda. Kambijaso je bio prvi igrač u istoriji duela ova dva tima koji je na istoj utakmici postigao i autogol i gol; Espozito je postao najmlađi Italijan koji je tresao mrežu u Derbiju Italije; Zjelinski je izjednačio Milikov rekord po broju golova u Seriji A; a Inter je prvi put za više od veka pobedio Juventus golom u zaustavnom vremenu.

Jednom rečju: spektakl.

Jasne ideje

Inter je izašao na teren u svojoj standardnoj formaciji 3-5-2, u build up-u i progresiji se uvek Zjelinski( dešavalo se znatno ređe da to bude Barela) spuštao da se napravi 4-2 u prvoj fazi napada. Kada bi Juventus izašao dobro u odbrani čovek na čoveka, iz strukture 4-2-4 se izdvajao Sučić kako bi stvorio numeričku prednost za izlaženje iz presinga.

Ipak kompaktnost Juventusa u formaciji 4-2-3-1 sprečila je Inter da se nametne. Štaviše, neroazuri su na početku utakmice bili u podređenom položaju. Jedinu šansu iz pozicionog napada su napravili kada se Tiram odvojio od zadnje linije Juventusa, Barela mu odigrao pas, a Zjelinski napao prostor iza leđa Juventusove odbrane (uzrok tome bio je preveliki razmak koji je Bremer ostavio, ali je sve ispravio skidanjem lopte pred gol linijom).

Juventus je igrao tačno kako Spaleti želi. Lokateli se spuštao u zadnju liniju, bekovi su standardno odlazili visoko, s tim da je Kambijaso ulazio u levi poluprostor pa potom napadao dubinu, kako bi ostavio izolovanog Jildiza. Izazivali su presing Intera tako što će pokušati da izvuku Sučića i tako stvoriti nebranjeni prostor u koji će doći Mek Keni. Takođe, kod Interovog man to man presinga, problem je pravio Enrike koji nije bio dovoljno agresivan i blizu Jildiza i tako mu je omogućavao da uz pomoć Miretija prenese loptu na drugu stranu.

U prvih pola sata Inter je uglavnom bio u srednjoj zoni u defanzivnom bloku koji je funkcionisao dovoljno dobro. S obzirom na to da u tom slučaju stoje u alegrijevskih 5-3-2, centralni koridori su jako zgusniti te je na taj način protivnik prinuđen da igra okolo. U tom slučaju velika je potrošnja veznih igrača (Sučić i Barela) jer oni izlaze na bekove, ostavljajući sopstvenog ving beka i štopera u numeričkoj prednosti u odnosu na krilo protivnika.

Ključnu razliku na utakmici pravila je reakcija Intera na oduzetu loptu i ne samo kod postignutih golova.

Prelomni trenutak

Ključni momenat utakmice se dogodio takođe zahvaljući odličnoj defanzivnoj tranziciji i lošem pasu Miretija. Nakon velike šanse posle kornera, opasan Juventusov napad zaustavila je odlična defanzivna tranzicija Intera - čak sedam igrača je bilo iza lopte u kratkom roku i time su došli do pozicije da iskoriste loš pas Juventusa, nakon čega je usledio faul Kalulua na Bastoniju za drugi žuti karton. Od tog trenutka stanje na terenu se menja. Spaleti uvodi Holma koji dolazi na mesto Kalulua i Juventus defanzivno staje u 4-4-1. Spuštaju se u niski blok, odakle pokušavaju tranzicijom da ugroze Inter.

Kivu reaguje tako što šalje na teren Čalkanoglua, ostavljajući njega kao centralnog igrača (kontrolera) u trojci veznog reda. Kada ekipa stane toliko nisko kao što je to radio Juventus, jedan od načina da se probije taj niski blok jesu šutevi sa distance.  Čalkanoglu je sam imao čak četiri za 40-ak minuta. Pored njega, pokušavao je i Tiram, izvlačeći se na bok, unošenjem lopte unutra, a uz njega i Zjelinski. Pored šuteva sa distance, to je Kivu pokušao i uvođenjem Esposita, postavljanjem još jednog igrača više u poslednjoj trećini terena.

Suštinski, Kivu je promenio formaciju (4-3-3, sa izrazito ofanzivnim Dimarkom), Tiram se više izvlačio na bok želeći da raširi zadnju liniju Juventusa, a potom uz numeričku prednost sa Dimarkom omogućavao ovom nesmetani centaršut gde je glavna meta bio upravo Esposito. Tako je Inter i positgao dva gola - šut sa distance protiv niskog bloka i gol upravo Esposita na ko zna koju već asistenciju Dimarka.

Teška dekoncentracija

Ono što je Inter moglo da košta tri boda je apsolutna nesmotrenost i dekoncentracija u trenucima kada za to nikako nije vreme. Koliko god timski izgledali defanzivno dobro (spomenuti srednji blok i defanzivna tranzicija), individualno su se pokazali veliki problemi.

Prvi gol su primili kako se golovi ne primaju ni u beogradskoj zoni. Prvo je Bisek propustio loptu kroz 5 metara kao da je igrao 3+, a onda Enrike kao da nije igrao - fudbal. Juventus nije poveo početkom drugog poluvremena samo neobjašnjivom reakcijom Mek Kenija. Nakon šuta Konseisaa, neverovatno deluje slika u kojoj su nakon odbitka Sommera ispred njega na 5m od gola samo dva igrača Juventusa.

Drugi gol Juventusa je takođe plod smušenosti i neodgovornosti. Maltene poluatkivna odbrana Zjelinskog, kao na terminu i odlična egzekucija Lokatelija.

Inter je nesumnjivo kvalitetnija ekipa, ali i pored pet golova i odlične utakmice, ostaje žal što nije bilo 11 protiv 11, jer je delovalo da je Juventus bio spreman za veliku pobedu.