Vulkan Velodroma čeka novu žrtvu

Lep je taj Marsej. Bar tako kažu oni koji su ga posetili. Drugi je grad po veličini u Francuskoj, iako ima manje od milion stanovnika, a prva luka u zemlji. Njegovim ulicama, tamo gde se ne samo susreću već i spotiču jedna o drugu najrazličitije svetske kulture, učili su da hodaju – ali, i da igraju fudbal – između ostalih, Erik Kantona i Zinedin Zidan.

Lep je i taj Velodrom. Bio je najveći stadion u Ligi 1 poprište raznih bitaka fudbalera Olimpika, svedok važnih pobeda i ništa manje bolnih poraza. Ipak, rekordna poseta nije zabeležena ni na jednoj od tih utakmica već kada su pre godinu i po dana ragbisti Tuluza i Bordoa igrali za trofej u nacionalnom šampionatu. Još jedan paradoks, a ima ih toliko, u vezi sa ovim klubom.

Gledajući kroz istoriju, mnogo je protivničkih igrača podleglo atmosferi koju prave domaći navijači, zbog čega njihove partije često nisu bile na očekivanom nivou. Međutim, čini se i da je bar još toliko fudbalera i trenera domaćeg tima “progutao” vulkan nerealnih očekivanja sa tih istih tribina.

Istorija Olimpika proteže se kroz tri veka, jer će poslednjeg dana avgusta proslaviti 127. rođendan. Iako je u prošlosti imao svetle trenutke i do prethodne sezone bio jedini francuski klub sa titulom prvaka Evrope, već godinama se suočava sa prosečnošću. Ima do katarskih para u Pari Sen Žermenu, ali ima malo i do samog Olimpika.

Ovaj klub je poslednji trofej osvojio pre 14 godina u Liga Kupu, a nakon pogotka Bazila Bolija protiv Milana, najvrednijeg u klupskoj istoriji, bio je prvak države samo jednom. I pitanje je kada će sledeći put jer se svetlost na kraju tunela ni ne nazire.

Posle rastanka sa Robertom De Zerbijem, čelnici Olimpika traže 32. trenera od 2000. godine, uključujući i one koji su privremeno vršili njihove dužnosti. Nijedan drugi klub iz Lige 1, a verovatno ni u bilo kojoj od liga “petice”, nije ni blizu tolikog broja promena što pokazuje da je nestabilnost jedina konstanta na Velodromu.

Italijana, koji je pokušao da uvede matematičku preciznost u kreativni haos, zadesila je sudbina svih inostranih trenera još od 1949, pošto niko od njih, a nije da ih nije bilo, posle Đuzepea Zilicija nije opstao dve sezone na klupi. Prethodni stručnjak koji je preživeo tri sezone u nizu bio je aktuelni selektor Francuske Didije Dešan, koji je bio deo i one šampionske generacije iz Minhena 1993. godine. Njegov period na klupi je poslednji plodonosan jer je posle njega čak 15 trenera pokušavalo da se upiše u klupske almanahe. I nijedan nije uspeo.

I ko će sada da se uhvati ovog sizifovskog posla? Ko je dovoljno hrabar da pokuša da iskreira sistem koji definitivno ne postoji, istovremeno zadovoljavajući sujetu čelnih ljudi i ispunjavajući nerealne želje navijačke armije koja je, ne tako davno, kidisala na igrače u klupskom trening centru?

Ko će tragati za onim što u godinama za nama nisu uspeli temperamentni Marselo Bijelsa, Horhe Sampaoli i Đenaro Gatuzo, odmereni Rudi Garsija, Mićel i Andre Viljaš-Boaš ili vojnički disciplinovani Igor Tudor? Neka se imena pominju, ali na prvi pogled niko od njih ne deluje dovoljno spretan da ujedini svlačionicu, vodeće strukture kluba i tribine, koja se za mnoge stvari pita i traži odgovore.

Kao prvi izbor sportskog direktora Medija Benatije nametnuo se Habib Bej, doskorašnji trener Rena sa kojim još nije razrešio papirološke probleme. Njihov prvi susret dogodio se pre više od 20 godina, kada je Francuz po rođenju, a Senegalac po izboru reprezentacije bio važna karika na terenu i jedno vreme čak i kapiten u dresu Olimpika, dok se Francuz po rođenju, a Marokanac i Alžirac po poreklu probijao kroz mlađe kategorije i bezuspešno kucao na vrata prvog tima.

Putevi su im se, navodno, sinoć ponovo ukrstili u jednom francuskom restoranu gde su razmatrali opcije o budućoj saradnji. Bej je u očima mnogih vojnik kluba, koji doživljava kao svoj i dobro poznaje dešavanja na Velodromu, a jedina dilema koja ga trenutno muči jeste neizvesnost oko budućnosti na jugu Francuske samog Benatije, koji često apostrofira da je umoran od svakodnevnih kritika.

Pritom, predsednik Pablo Longorija – Španac po rođenju i pasošu, juče je imao krizni sastanak sa Albanom Žisterom, Maksimom Kinartom i izvršnim direktorom Alesandrom Antonelom, čistokrvnim Italijanom, kojeg je Benatija otvoreno kritikovao zbog ulaganja novca u stvari van terena, što se direktno odražava na rezultate. I deluje da na tom sastanku nije iskazana podrška prvom piku sportskog direktora.

Olimpik će u subotu igrati protiv Strazbura. Sa klupe će dirigovati dugogodišnji član stručnog štaba Žak Abardonado, a na tribinama će biti i prvi čovek kluba Frenk Mekort. Amerikanac glavom i bradom. U Francuskoj niko ne veruje da je ova poseta odavno planirana i da nema nikakve veze sa izborom novog trenera.

Kao drugi na listi, ako ona uopšte postoji, figurira Seržo Konseisao, mada se čini da bi njegova otkupna klauzula, koja je u Al-Itihadu procenjena na 4,5 miliona evra, mogla da bude kamen spoticanja. Portugalac bi se rado vratio u Evropu i Ligu 1, gde je vodeći Nant trasirao sebi put ka plodonosnim godinama u Portu, mada je pitanje kako bi bio prihvaćen od navijača koji mu nisu zaboravili da se leta 2024. predugo razmišljao čekajući mig iz Milana, koji je usledio šest meseci kasnije, zbog čega je tada izbor pao na De Zerbija.

Tiho, između redova, pominje se i Erik Čel, koji je trenerski zanat pekao u nižim ligama Francuske, gde je proveo čitavu igračku karijeru. Ipak, deluje da bi izbor aktuelnog selektora Nigerije i nekadašnjeg reprezentativca Malija, rođenog u Obali Slonovače, bio pucanj u nogu. Istina, ne u potpunosti zdravu, ali teško da bi se sa njim bar malo oporavila.

Poučeni iskustvom iz prethodnih godina, priča u Marseju kao da dobija obrise vica u kojem svoje uloge imaju Marokanac, Španac, Italijan i Amerikanac, a na novu podelu čekaju, pre svih, Senegalac i Portugalac. A da se Olimpik vrati Francuzima, po mogućstvu malo drugačijim od Bernara Tapija?

Za početak, odluka o treneru ne mora biti obelodanjena baš danas, na petak trinaesti, jer bi svaki naredni neuspeh, a neizostavno je da će ih biti, time doneo i pogled sujeverja na čitavu situaciju. Ionako razočaranim navijačima Olimpika samo još to fali.