Prošlost u futsalu za budućnost u fudbalu

Futsal i fudbal su slične različitosti ili različite sličnosti. Ali dok znanje iz fudbala ne bi toliko značilo kada bi se prenelo na male terene, mnogim fudbalerima je ono što su na njima naučili u mlađim danima pomoglo da postanu bolji. Uostalom, igra je u futsalu, kažu brojke, sedam puta brža nego u fudbalu.

Gotovo svi najbolji fudbaleri u ovom veku u detinjstvu su rolali lopti po parketu pre nego što su prešli na travnatu podlogu. U tome, naravno, prednjače igrači iz Brazila, gde ovaj sport ima ubedljivo najveće uporište na svetu.

Iako većina njih koji se odluče za fudbal raskrste sa futsalom pre punoletstva, imamo i primere nekih poznatih fudbalskih imena koji su imali veze sa futsalom i nakon tinejdžerskog doba. To su, pre svega, Visam Ben Jeder, te Vest Hemov štoper Maks Kilman.

Francuz tunišanskog porekla, koji je postigao blizu 200 golova igrajući za Tuluz, Monako i Sevilju, može se pohvaliti činjenicom da je bio reprezentativac „galskih petlova“ i u futsalu i u fudbalu, mada je sigurno ponosan na to što je više nastupa sakupio na velikom terenu. Loptu manjih dimenzija šutirao je sve do 20. godine, igrajući paralelno i fudbal za amaterski tim iz Pariza, gde su ga spazili ljudi iz četvrtoligaša Alfortvila, nakon čega je krenuo njegov uspon.

Kilman je, sa druge strane, bio reprezentativac Engleske „samo“ u futsalu, ali u čak 25 navrata. Igrao ga je na ozbiljnom nivou paralelno sa fudbalskim obavezama u niželigašu Mejdenhedu sve dok, takođe sa 20 godina, nije potpisao za Vulverhempton. Kasnije je postao i kapiten „vukova“, ali priznaje da ga je baš futsal načinio boljim igračem: „Brzina igre je to što mi se sviđa i što uvek moraš i napadati i braniti gol. Taj intenzitet te učini pametnijim, svesnijim i bržim u tome šta radiš i misliš tokom meča.“

Takvih prelaza sa manjeg na veći sport kada je u pitanju trenerski posao, pak, nije bilo puno. Na ovdašnjim prostorima se svakako ističe primer Vladimira Jankovića, nekadašnjeg defanzivca Partizana, koji je prvi trenerski posao imao u KMF Mondial iz Beograda. Kasnije se vratio na zeleni teren i bio pomoćnik Vladana Milojevića u svim klubovima sve do 2019. kada je počeo samostalnu karijeru tokom koje je vodio nekoliko crnogorskih klubova, litvanski Riterai, a poslednji angažman imao je prošle godine u Veležu.

Ali zato se sada, kao jedan od najtalentovanijih menadžera na Ostrvu, nameće Majkl Skubala. U pitanju je 43-godišnjak poljskog porekla iz Notingema koji već duže vreme radi fantastičan posao na klupi engleskog trećeligaša Linklona, a ove sezone je na dobrom putu da klub sa istoka Engleske uvede u Čempionšip.

Skubala, kao i ostali protagonisti ovog teksta, ima prošlost koja je vezana za futsal. I to kakvu prošlost! Nekadašnji je kapiten reprezentacije Engleske, drži rekord za najviše nastupa u nacionalnoj selekciji, a bio je i selektor seniorskog, a potom i mladog tima „gordog albiona“.

No, da krenemo redom. Do kasnog tinejdžerskog doba i odlaska na fakultet igrao je fudbal samo na amaterskom nivou, a sa futsalom nije imao dodirnih tačaka. Uostalom, ovaj sport teško da je i u 50 najpopularnijih u Engleskoj.

Kako je njihova reprezentacija bila gotovo na amaterskom nivou, dobio je poziv da zaigra za nacionalni tim. Prihvatio je, uz pomisao da će ovaj sport biti „laganica“ posle igranja na velikom terenu i ubeđenje da to niko ni ne gleda. Već na debiju se uverio u suprotno – za meč na Tajlandu okupilo se više od 8000, a odmah je shvatio i da je fizički daleko teže nego što je mogao da pretpostavi. Ipak, nije ga to pokolebalo, pa je do kraja karijere odigrao preko 60 mečeva u sali.

Ali kako od futsala ne može mnogo da se zaradi, moralo se od nečega živeti. Paralelno sa statusom reprezentativca, po završetku fakulteta počinje da radi kao profesor fizičkog vaspitanja i psihologije u svojoj staroj školi.

U fudbalske trenerske vode na neko vreme uplovljava 2005. kada postaje asistent u amaterskom fudbalskom klubu Barvel. Tada je bio tek 23-godišnjak koji je morao da ubedi bivše profesionalce od preko 30 godina u svoje ideje – teško iskustvo koje mu je pomoglo da sazri i kao trener i kao osoba. Paralelno sa tim poslom, trenirao je i decu u akademijama Koventrija i Notingem Foresta.

Pred kraj prve decenije ovog veka završava svoju igračku futsal karijeru i počinje sa trenerskom u istom sportu. Beležio je sjajne rezultate sa univerzitetskim timovima, a 2013. napušta posao profesora i postaje direktor fudbala, što uključuje i brigu o futsalu, na Univerzitetu u Lafborou. Tamo je, između ostalih, „školovao“ i menadžera Ipsviča Kirana Mekenu.

Kako je reprezentacija Engleske, u kojoj je povremeno radio kao pomoćnik, 2017. ostala bez selektora, upražnjeno mesto ponudili su Skubali. Nekadašnji kapiten ovog tima nije mogao da odbije poziv, a istovremeno je postao i vodeći čovek za strategiju saveza kada je ovaj sport u pitanju.

Pod njegovom palicom, Engleska je po prvi put ušla u prvih 50 na FIFA futsal rang listi i ostvarila najbolji plasman u istoriji reprezentacije koja je oformljena 2003. godine. Kako priznaje njegov nekadašnji saigrač, Dag Rid, pre Majklovog dolaska atmosfera oko ekipe bila je nešto poput „Samo uživajte“. Popularni Skubs je promenio kulturu tima i načinio ga profesionalnim. Studiozno je proučavao protivnike kroz video analize i pravio taktiku prema protivniku, što ranije nije bio slučaj.

U izjavama onih koji su radili sa njim moglo se pročitati da je uvek želeo da uči i nije se libio da pita protivničke trenere o taktičkim detaljima vezanim za utakmicu, kao i da nikada nije vikao na igrače.

Kao psiholog, znao je da mnogima od njih nije lako jer se uglavnom radilo o igračima koji su „ispali“ iz fudbala i tu potražili utehu i drugu šansu, te im je zato uvek pružao psihološku podršku. Jedan od njih je bio upravo i Maks Kilman, koji je pre toga dobio ispisnicu iz Fulama. Bio je redovan na Skubalinim spiskovima pre potpisa za Vulvse.

Na klupi je bio sve do 2020. kada je zbog korone fudbalski savez (FA) odlučio da smanji troškove i rasformira reprezentaciju. Rid je izjavio da ne veruje da bi Majkl ikada napustio futsal i uplovio u fudbalske vode da FA nije doneo tu odluku.

Skubala je tako ostao bez posla, ali se sve u životu dešava sa razlogom. Vrata fudbala otvorila su mu se 2022. kada ga Majkl Džonson, nekadašnji defanzivac Lidsa i Darbija, uvodi u Lidsov sistem, gde postaje trener njihovog U21 tima, a sa njima odmah ulazi u prvu diviziju rezervnih timova.

Taj uspeh bila je ozbiljna preporuka, te se pridružuje trenerskom stafu prvog tima i biva pomoćnik Sema Olardajsa, Havija Grasije i, na kraju, Džesija Marša. Kada je Amerikanac dobio otkaz februara 2023, imao je tu čast da na tri utakmice vodi Lids i u svoj CV ubaci remi sa Mančester junajtedom na Old Trafordu.

Pola godine kasnije desio se i njegov prvi seniorski angažman u fudbalu kada je postao menadžer Linkolna. Iako je imao i ponude klubova iz Čempionšipa, odbio ih je jer mu oni nisu delovali stabilno, a zvali su ga i da bude asistent u Premijer ligi, ali je želeo da radi samostalno.

Koliko nekadašnjim futsalerima znači iskustvo stečeno u tom sportu po prelasku na fudbal, bar isto toliko znači i bivšim trenerima u ovom sportu, pogotovo kada se radi o taktici. U sali se napravi oko 80 izmena po utakmici i gotovo svaka je taktičke prirode. Futsal u tome liči na šah – pomeraš protivnika u određenu poziciju kako bi oslobodio linije dodavanja ili stvorio prostor za šut.

Skubala je veliki poštovalac Gvardiolinog fudbala jer je najbliži obrascima iz futsala koje i on primenjuje u igri Linkolna. Odmah po dolasku fokusirao se na pametan presing, pozicionu fluidnost i preciznost u pasovima. Želeo je da zadrži defanzivnu stabilnost koju je ekipa imala pre njega, a da ih unapredi na drugoj strani kako bi imali više poseda u završnoj trećini terena.

U skladu sa taktičkim zamislima sa futsala, poboljšao je igru na malom prostoru i igru učinio mnogo bržom. Uneo je svoje ideje kako da igrači prepoznaju okidače za presing, kako da manipulišu tempom utakmice i budu kompaktni. Formacija na terenu se konstantno menja tokom utakmice u zavisnosti od toga da li tim ima loptu. Bez nje, insistira na agresivnosti i kontra-presingu, a sa njom želi da igraju vertikalno i direktno. Pogotovo mu je bitno da ima kontrolu na sredini terena jer smatra da ko kontroliše taj deo, kontroliše i utakmicu.

Veliku pažnju posvećuje i prekidima, ali ne toliko kroz nadmoć u vazduhu koliko kroz uigrane akcije tipične za sport koji se igra manjom loptom. Jednostavno nije navikao kroz karijeru da se mnogo susreće sa igrom glavom jer se u futsalu glava koristi gotovo isključivo za razmišljanje.

U prvoj sezoni sa Linkolnom plej-of mu je izmakao u poslednjem kolu sezone, dok su naredne bili 11. Ove sezone je on gotovo zagarantovan, ali se nadaju i direktnoj promociji pošto trećeplasiranom Boltonu beže šest bodova, dok lider Kardif ima dva boda prednosti.

Trenutno su u sjajnoj seriji od 13 mečeva bez poraza, a kako Skubala priznaje, ni u snovima nije mogao da očekuje trenutni uspeh jer su 18. klub treće lige po budžetu. Čak i u takvoj situaciji, samo su dva tima (i to nekadašnji premijerligaši Kardif i Hadersfild) efikasnija od njih, a isto toliko timova je primilo manje golova od Impsa.

Ukoliko se plasira u Čempionšip, Linkoln bi posle 27 godina konačno ponovo zaigrao u drugom rangu. Ali čak i ako/kada se plasiraju u drugu ligu, male su šanse da će na njihovoj klupi i tada sedeti Skubala. Navijači Impsa čak strepe da će im neko oteti menadžera i pre nego što stignu topliji dani – jedan je od glavnih kandidata za upražnjeno mesto menadžera Lestera, dok ga je u januaru želeo i Aberdin.

Kako fudbal u svojoj evoluciji sve više gravitira ka principima futsala, Skubalino prethodno iskustvo bi ga moglo učiniti jednim od najtraženijih, a što da ne i najboljih engleskih menadžera u bliskoj budućnosti.

A futsal reprezentacija Engleske? Ona je ponovo oformljena 2024, ali teško da će biti tu ikakvih uspeha bez njega. Možda im od pomoći bar bude njegova knjiga „Futsal: veštine, strategije i planovi treninga“. Od Skubale dosta – dao je i previše ovom sportu. Sada je vreme da nešto da i fudbalu.