Novajlija iz senke

Možda se nekome dogodilo da ga, prilikom promene posla, ne zna direktor nove firme. I to, realno, možemo razumeti, jer nije baš ispravno očekivati da prvi čovek kompanije od, recimo, 500 zaposlenih (pre)poznaje svakog radnika. Ali, upravo suprotno mislimo o direktnom nadređenom, o onome ko bi trebalo da nam daje konkretne zadatke, čije bi ideje i naređenja trebalo da sprovodimo u delo.

Fudbal je odavno biznis i mnogo je ljudi uključeno u razne akcije pa je tako i prilikom transfera igrača. Istina, sve češće se dešava da sportski direktori klubova angažuju pojačanja u dogovoru sa ljudima koji su u hijerarhiji iznad njih i da samo obaveste trenera da će od sutra na treninzima imati još jednog člana.

Sa te strane, nije (toliko) iznenađenje što je dolazak Petra Ratkova u redove Lacija predstavljao iznenađenje za trenera Mauricija Sarija, ali je iskusni italijanski stručnjak definitivno morao da bira reči prilikom prvog oglašavanja u vezi sa dolaskom potencijalnog srpskog reprezentativca u Rim. Međutim, kao što često sa cigaretom u ustima prkosi logici na klupi tokom utakmica, tako je i sada, kada je upitan o 193 centimetra visokom napadaču, kao iz topa ispalio:

“Ratkova ne poznajem, zaista ne znam šta da kažem. Tek ću ga upoznati. Moram da vidim njegove kvalitete i mane i da pokušam da izvučem ono najbolje iz njega. Klub ga poznaje bolje od mene.”

Tačka.

Predsednik Lacija Klaudio Lotito više bi voleo da je Sari stavio tri tačke. Probao je nedugo zatim da odbrani klupsku transfer politiku, ali je pitanje da li je uspeo.

“Ako Sari kaže da ne poznaje Ratkova, to je normalno. On je trener i ne mora da ga zna. Ja sam formirao skautsku službu sa osam ljudi koji 24 sata dnevno prate igrače širom sveta i bitno je da ga oni poznaju”, rekao je Lotito i time naglasio da transfer srpskog napadača nije rezultat improvizacije.

I sigurno da nije jer je Ratkov sam sebe preporučio odličnim partijama u Red Bul Salcburgu. U prvom delu sezone postigao je devet golova za lidera na tabeli prvenstva Austrije što je bio dovoljan signal vodećim ljudima nebesko-plavih da ga upišu u svoje beležnice. Kako je vreme odmicalo, tako je rođeni Beograđanin “podebljavao” svoje ime i prezime u tim tefterima pa je bilo logično da Mocartov grad zameni “večnim gradom”.

Lacio je za ovaj transfer uplatio 13 miliona evra austrijskim velikanu, od čega će on morati 15 odsto da prebaci na račun TSC-a, jer je takav dogovor postignut pre dve i po godine, kada je Ratkov napustio srpski fudbal. Time će zarada superligaša iz Bačke Topole samo od ovog napadača biti oko sedam miliona evropskih novčanica.

I posle svega, dobro je za Ratkova što je Sari odlučio da ga ekspresno upozna. Iako ga je imao na raspolaganju samo na dva treninga, uveo ga je u igru u 55. minutu meča u gostima sa Veronom, što je doprinelo da Lacio zaigra još ofanzivnije i na kraju zabeleži pobedu posle četiri utakmice, prvu još od 13. decembra prošle godine.

Ratkov je pre dolaska u TSC početkom 2021. godine igrao fudbal u šestom rangu takmičenja. Tada, sigurno, nije mogao ni da sanja da će nekoliko godina kasnije nastupati u Ligi šampiona, na klupskom prvenstvu sveta ili italijanskoj Seriji A. Tim putem vodio ga je predani rad, trud na svakom treningu i vera u sebe.

Prvi poziv za reprezentaciju Srbije dobio je oktobra 2023. od selektora Dragana Stojkovića, kada je odigrao premijernih sedam minuta protiv Mađarske. Kasnije je dodao još dva nastupa u Ligi nacija, a pozivu se nada u budućnosti i od Veljka Paunovića. Sve je moglo da bude drugačije da je bio nestrpljiv. Srećom po srpski fudbal, nije.

Naime, Ratkov ima hrvatske i bugarske korene pa su vodeći ljudi oba nacionalna tima pokušavali u prošlosti da ga privole na svoju stranu. Hrvati su to činili dok je još bio u mlađim kategorijama, ali nije im uspelo. Septembra 2023. tadašnji selektor reprezentacije Bugarske Mladen Krstajić planirao je da ga pozove za predstojeće utakmice, ali je preko posrednika dobio negativan odgovor.

U TSC je došao na mala vrata pa je dobio dres sa brojem 36 na leđima. U Red Bul Salcburgu nosio je opremu sa brojem 21, a sada je u Laciju zadužio broj 20, na nagovor mlađeg brata, pošto je 21 već zauzet.

Nema nijednu tetovažu niti planira da se tetovira. Svoju priču više bi da ispisuje na fudbalskom terenu, a ne po telu.