Naučio ga tata ovako loptom da barata

Jedna od poznatijih izjava srpske kinematografije jeste ona iz Srećnih ljudi kada popularna Riska nabraja koja joj je sve uloga dodeljena u kući Golubovića i pita se šta je još čeka.

Sličan lament ove sezone može izraziti i Dominik Soboslaj u svojoj „kući“ – Liverpulu. Koristio ga je i koristi i dalje Arne Slot da zakrpi gde god da problem iskrsne. Desni bek, zadnji vezni, centralni vezni, desetka, krilo... Može sve. I uprkos holandskom menadžeru i zahtevnim posebnim zadacima, kao i veoma teškim vremenima za tim sa Enfilda, Sobo je najbolji igrač ovog kluba u aktuelnoj kampanji.

Meč protiv Mančester sitija bio je njegova sezona u malom – sve se vrtelo oko njega i, kao kada elektronika u autu poludi, popalio je sve lampice na instrument tabli. Hajlajt te večeri je, svakako, bilo još jedno remek-delo iz slobodnog udarca. Bio je to dupli deža vi – podsetio je na onaj gol Roberta Karlosa koji je prkosio zakonima fizike, ali i na slobodnjak protiv Arsenala sa početka sezone. Na tom golu ispod „Kopa“ sada je još samo prečka ostala neljubljena, ali ima vremena da se i to promeni do kraja sezone.

https://x.com/premierleague/status/2020783478481064364 pic.twitter.com/ffKnsVKwG4

— Premierleague (@premierleague) December 7, 2023

No, taman kada je u tom 74. minutu Mađar u sekundi prešao put od zlikovca do heroja u očima navijača kluba sa Emirejtsa, samo deset minuta kasnije u čašu iz koje će „tobdžije“ piti nasuo je duplu dozu mržnje. Zbog njegove zakasnele reakcije, Bernardo Silva nije bio uhvaćen u ofsajd zamci za gol izjednačenja, a za kraj je, zajedno sa svojim dobrim prijateljem Halandom, izveo je tačku o kojoj se i dalje priča, te dobio crveni karton.

Upravo zbog tog cirkusa u nadokadi su svetla reflektora malo skrenula sa onoga o čemu se mora pričati – o Soboslajevom šutu. Bio je to njegov četvrti gol iz slobodnjaka ove sezone, a protiv Marseja u Ligi šampiona je pokazao da ne mora svaki da bude raketa, već to može biti i lukav udarac ispod živog zida kada već niko nije zalegao iza. Preostala tri su bila na premijerligaškim terenima i juriće rekord za najviše golova iz slobodnih udaraca u jednoj ligaškoj sezoni koji drži Džejms Vord-Prauz sa četiri.

Sada je već na preko 10 takvih golova u karijeri, ali ništa manje lepi nisu ni projektili koje je postizao i iz otvorene igre. Njegov šut iz kolena često čini da i oni estetski deluju kao slobodnjaci. Zahvaljujući spoju siline, preciznosti i tehnike šuta, popularni Sobo poseduje katalog perverznih golova kao malo koji drugi aktivni fudbaler.

On dobija rat protiv xG statistike jer većina pogodaka koje postiže dolaze iz situacija koje se mere sa 0,0 nešto. Ali ta statistika kao svoje merilo uzima prosečne šutere, dok se u slučaju mađarskog reprezentativca može pričati kao o jednom od najboljih šutera današnjice.

Upravo iz tog razloga Liverpul mnogo gubi što 25-godišnji momak iz Sekešfehervara ne igra na svojoj omiljenoj poziciji leve osmice, odakle ima najviše prostora da oproba šut, već često kao desni bek, a ponekad i kao zadnji vezni. Dakle, sve što zatreba, ali to dovoljno govori o tome kakav je fudbaler.

Iako za fudbalske umetnike, što on jeste, neretko važi da nisu previše defanzivno svesni i zanemaruju igru u odbrani, to nije slučaj sa Mađarom. Uostalom, sama činjenica da je Slot posegao za njim kao rešenjem na desnom beku dovoljna je činjenica kakvu radnu etiku ima, a uvek je pri samom vrhu po pretrčanim kilometrima na utakmici.

Želeo je Holanđanin da Soboslaj bude Trentova kopija na toj poziciji i zaista ima sve ofanzivne atribute kao bek Reala, a ne zaostaje ni u defanzivnom aspektu, štaviše. Sjajno čita igru, igra van lopte mu je izuzetna i veoma je inteligentan. Posebno se ističe u presingu, što je odlika redbulove škole koju je prošao, ali za sve ostale kvalitete zaslužan je njegov otac – i tu se ne misli striktno na to da je talenat nasledio od njega, već njegova škola.

Tata Žolt jeste bio fudbaler u nižim ligama mađarske i zaslužan je za bar delić talenta koji njegov sin poseduje, ali taj talenat ne bi bio dovoljan da dosegne visine na kojima se sada nalazi da zajedno nisu proveli stotine sati radeći zajedno još od Dominikove treće godine života.

Radio je sa njim jer ne može se formiranje bilo kog mladog igrača, a posebno ne sina, prepustiti bilo kome. Žolt nije bio zadovoljan kvalitetom treninga koji deca koja krenu da se bave ovim sportom i mladi fudbaleri u mađarskim klupskim akademijama dobijaju i neretko je javno iznosio svoje kritike.

Stoga, 2007. godine, nakon što je neko vreme radio kao trener u mlađim kategorijama, osnovao je svoju akademiju Feniks Gold. Njen član je, naravno, kroz gotovo celo fudbalsko odrastanje bio i Dom, uz kratke izlete u Videoton i MTK.

Soboslaj stariji u Feniksu, koji se sada etablirao kao jedna od najboljih akademija u zemlji sa preko 250 dece, ima metode koje nisu uobičajene, ali koje su svrshishodne. Neke od njih uključuju nošenje raznobojnih traka za glavu na treningu i igranjem dok u rukama drže loptice za golf. Ideja sa trakama je da deca moraju da podignu glavu i traže saigrača koji nosi određenu boju na glavi, dok ih loptice sprečavaju da koriste ruke da zaustave protivnika, zbog čega moraju da nauče da koriste svoje telo da steknu prednost u odnosu na protivničkog igrača.

Dominik bi nakon ovakvih treninga radio i dva sata individualno sa ocem. Žolt je znao tačno na čemu treba da poradi i sve slabosti su poboljšavali neprestano. Radilo se posebno na fizičkoj spremi, brzim reakcijama i taktičkoj pismenosti – najbitnijim segmentima današnjeg fudbala.

Za razliku od mnogih ovdašnjih fudbalera koji moderni fudbal uče tek kada se prodaju u inostranstvo, Dom je to već naučio sa ocem pre punoletstva. Tehniku koju poseduje duguje tome što je sve do 15. godine trenirao na skraćenom terenu 40x20 gde moraš biti tehnički savršen i brzo reagovati ukoliko želiš biti uspešan. Na velikom terenu bi on i njegovi saigrači iz akademije igrali samo za vikend kada su utakmice, a tamo bi sve išlo mnogo lakše nakon onakvih treninga. Žoltove metode su se pokazale kao uspešne jer su, osim sina, reprezentativci mađarske odatle postali i Bendeguz Bola i Kevin Čobot.

Soboslaj, inače, nije odigrao nijedan meč u mađarskoj ligi, već je odmah iz Feniks Golda prešao u austrijski Lifering, filijalu Salcburga. Nakon što je zadovoljio sve kriterijume, postao je član Salcburga, gde je bio saigrač sa Halandom, a onda redbulovskom linijom na veću scenu Lajpcig, sve vreme oduševljavajući majstorskim golovima i asistencijama.

Sada igra već treću sezonu u dresu Liverpula, a prošla godina bila mu je najbolja u životu. Pored toga što je postao suprug i otac, postao je i prvi Mađar koji je osvojio Premijer ligu.

Iako se možda ove sezone očekivalo da ima problema zbog dolaska Virca, koji okupira mesto na terenu koje je Soboslaju najdraže, momak koji nosi legendarnu osmicu postao je najbolji igrač Liverpula. I sve to igrajući na nekoliko različitih pozicija, na svakoj uvek odišući elegancijom i klasom. Zbog svoje borbenosti i mentaliteta, kao i činjenice da nosi broj osam na leđima, mnogi navijači ovog kluba vide ga kao budućeg kapitena.

To je već sa 22 godine postao u reprezentaciji Mađarske. Heroj je nacije i strelac već 17 golova na 61 meču za nacionalni tim, a posebno se ističe onaj u nadoknadi protiv Islanda kojim je Mađare odveo na EURO 2021 – takmičenje koje je morao da propusti zbog povrede.

Pravda je zadovoljena na prošlom Evropskom prvenstvu kada  je predvodio svoj tim u Nemačkoj, ali mu se nije ispunila najveća želja da to uradi i na predstojećem Mundijalu pošto je na nestvaran način Mađarska ostala bez baraža porazom od Republike Irske, takođe u nadoknadi. Ratnik poput njega će, ipak, sigurno učiniti sve da svoj tim odvede na ono sledeće, jubilarno Svetsko prvenstvo 2030.

Kada idete u fudbalski rat, bilo na reprezentativnom, bilo na klupskom nivou, želite da imate igrače kao što je on – one koji se ne skrivaju, koji žele da preuzmu odgovorost, koji se bore, ne prestaju da trče i koji će prihvatiti bilo koju ulogu na terenu koja im se nameni.

A u takvom ratu, dobro će vam doći i projektili koje Soboslaj poseduje.