Derbi Korzike: Napoleonov duh nad „prognanim“ rivalstvom

Možda francuski fudbal nije atraktivan, ubio ga je suvereni vladar PSŽ, možda se često pitate zašto se uvek Liga 1 nalazi u top pet evropskih liga, ali nije oduvek bilo tako. Surfujući internetom često ćete nailaziti na neke neverovatne podatke o tamošnjem fudbalu, da se PSŽ nije oduvek pitao, da je Olimpik Marsej prvi francuski klub sa trofejom Lige šampiona, da je pre „svetaca“ Parizom krstarilo mnogo drugih klubova koji su osvajali trofeje i privlačili publiku.

No nije Francuska samo Pariz, niti je tamošnji fudbal samo PSŽ, brojni su veliki, ali i mali klubovi sa tog podneblja znali da oduševe publiku širom sveta.

Ne broji se slava samo brojem trofeja, atraktivan fudbal igrao se, ali igra i danas u svakom kutku te države, a posebno se slavi u jednom delu države, koji je poznatiji po istoriji, geografiji, prirodnim lepotama i karakteru ljudi nego po fudbalu. U pitanju je Korzika.

Lepo, brdovito ostrvo u Mediteranu, poznato kao rodno mesto Napoleona Bonaparte, nekada prekomorski posed Republike Đenove, nakratko i nezavisna republika od 18. veka deo je Francuske, ali je od početka 20. veka dom dva fudbalska kluba koja su zahvaljujući odsečenosti od ostatka države, stvorila rivalstvo dostojno najvećih derbija na svetu.

Možda danas nisu atraktivni, možda oko njihovih stadiona nećete videti hiljade turista koji čekaju sa nestrpljenjem da kupe ulaznicu, pa da se svojim skupim telefonim hvale kako su uživali u čarima igre na terenu, ali ono što se sigurno može videti jeste borba za ponos, čast i „titulu“ nezvaničnog vladara ostrva.

U pitanju je Derbi Korzike, odnosno vekovno rivalstvo Ažaksjoa i Bastije, dva najveća i najpopularnija kluba na ostrvu koje i danas teži nezavisnosti, iako joj to čini se neće poći za rukom. Bela zastava, sa glavom crnca i belom maramom oko iste, verovatno je jedan od najpoznatijih simbola koje ste ikada videli na tribinama, a popularna je i van granica Korzike.

Ažaksjo je glavni i najveći grad na ostrvu, administrativni centar i nalazi se na jugu, a dom je dva fudbalska kluba koja nose gotovo identične nazive.

Ažaksjo i Gazelek Ažaksjo gradski su rivali, ljubitelji fudbala ih često i mešaju, no njihov rivalitet nije ni izbliza velik, kao kada se na terenu ukrste koplja sa rivalima sa severa, Bastijom. Bastija je drugi grad po veličini na ostrvu, ali je smešten na severu, pa je uz odsečenost od kontinentalne francuske i geografska podela ostrva doprinela potpirivanju rivalstva.

Nešto stariji klub je Bastija, osnovana 1905. godine, a smatra se i najuspešnijim timom sa Korzike, s obzirom da je čak 17 puta osvojila regionalni šampionat. Kada je reč o velikim trofejima, ima samo jedan, i to kup osvojen pre ravno 45 godina.

Ažaksjo, sa druge strane ima osam titula prvaka Korzike, ali nema velikih trofeja. Dakle, pehari, barem oni najznačajniji nisu baš odomaćeni na ovom brdovitom ostrvu. Većinu duela, zaista jesu odigrali upravo u okviru regionalnog šampionata, međutim svega 42 puta sastali su se u okviru prvog i drugog ranga, kao i nacionalnog kupa. I tu je Bastija znatno uspešnija, pobedila je u 23 susreta, 11 puta bolji je bio Ažaksjo, a samo osam puta bilo je nerešeno.

Činjenica je da se retko dešavalo da oba kluba nastupaju u istom rangu, naročito u okviru elitne divizije francuskog fudbala, zbog toga je za nešto preko 100 godina zabeleženo svega četrdesetak susreta. Kada je reč o najubedljivijim pobedama, i tu je Bastija u prednosti. Sredinom šezdesetih u okviru druge lige, slavili su rezultatom 6:0, a Ažaksjo se osvetio već početkom sedamdesetih, u okviru Lige 1 sa rezultatom 6:1.

Proteklse sezone oba kluba igrala su u drugom rangu, a oba duela obeležili su huliganski ispadi sa obe strane. Prvi duel odigran u decembru 2024. godine, morao je biti prekinut, zbog incidenata, a onda nakndano i nastavljen na neutralnom terenu, no na sreću svih, završen je i bez pobednika i bez golova.

U drugom delu sezone, već sredinom januara naredne godine, Bastija je kao domaćin rešila poslednji odigrani derbi rezultatom 4:0. No, nije taj rezultat obradovao nikog, Ažaksjo se prošle sezone borio sa ozbiljnim finansijskim problemima, koji su rezultirali izbacivanjem u Drugu ligu Korzike (sedmi, amaterski rang), što je na neodređeno odložilo održavanje ovog neverovatnog rivalstva. No, ni Bastiji ne cvetaju ruže, ove sezone su zakucani za dno tabele druge lige, pa je izvesno da će i oni potonuti u niži rang.

Pre nešto više od 10 godina, Bastija je, tada u Ligi 1 uspela da prvi put „namagarči“ rivala, kada ga je u odlučujućem duelu pobedila i izbacila iz lige. Tada srećom, nije bilo nereda jer je gostujućim navijačima bio zabranjen dolazak.

No, sve to je smešno u odnosu na događaje pri samim začecima ovog rivalstva. U okviru Kupa Korzike, po završetku Drugog svetskog rata, dva tima su se sastala u finalu.

Dva tima su se već tada jako isticala kao najdominantnija na ostrvu i sve je bilo spremno za pravi spektakl. Kako se finale igralo u prestonici Korzike, neredi su krenuli već tokom dana, iako zvanično huliganski pokret tada nije postojao. Korzikanci važe za ponosne ljude, pa tako građani prestonice nisu dozvoljavali da se omraženi gosti sa severa tek tako šepure gradom, dok su tvrdokorni severnjaci sa prezirom posmatrali domaćine.

Lokalne vlasti odlučile su da se na ulasku u stadion, publici podele kišobrani, iako nije padala kiša, kako bi se zaštitili od eventualnog ubacivanja nepropisnih predmeta u teren, ali i ka njima.

Ono što je zvučalo kao idealno rešenje, naprotiv, pokazalo se kaokobna greška. Jedna sporna odluka sudije bila je dovoljna da od publike stvori razularenu masu, koja je kišobrane umesto kao zaštitu, koristila kao oružje. I taj meč, kao i onaj decenijama kasnije morao je biti prekinut jer organi reda nisu mogli da obuzdaju navijače.

Odavno rivalstva sa Korzike nema u eliti, a bogami neće ga biti skorije, Bastija tone polako, dok je Ažaksjo potonuo toliko duboko, da će mu decenije trebati da se oporavi.

Možda francuska liga ima atraktivnijih klubova i derbija, ali bez korzikanskog nije to to. Najveći sin ostrva, Napoleon Bonaparta, jednom je uspeo da se vrati iz izgnanstva, a takva sudbina bi trebala da prati i najveće klubove. Jer ako je mogao Napoleon da povrati tron, i Bastija i Ažaksjo, mogu da se vrate u elitu, jer bez njih Liga 1, će biti sve sem atraktivno prvenstvo.